Optimizam; jel ga se sjećate?

Kad već moraš misliti ja uopće ne kužim zašto ne bi mislio pozitivno? Ja smijehom sve probam riješiti, pa makar i onim histeričnim. Jebat ga dok imam sve svoje zube da ih malo prošetam. Evo vako; svaki put kad te uvati žuta minuta i na sekund si do n-tog živčanog sloma sjeti se: 75% ljudskog tijela je voda. Praktički smo krastavci. Nemoj mi reć da još k tomu želiš biti i anksiozni krastavac? Jel da se i ti sad histerično smiješ?

Draže mi da misle da sam luda nego baba živčana. Ludih se klone, živčanih se ne plaše. Bižite ljudi, to san luda ko šiba!

Evo godina dana da ne slušam vijesti, ne gledan dnevnike i ne čitam novine. Brate preporodila sam se. Nemam pojma ko je umro, ko je preživio, ko je pokro i ako je itko vratio. Tko je na Vlasti, a tko ispod nje. Brižna Vlasta, nadam se samo da je dobro i da je bila u doktora na redovnom pregledu. Ako se kakva veća pizdarija desi već će mi netko javit, ako i ne, može ona sa mnom i bez mene. Optimizam definitivno je nedostatak informacija.

Bili smo ovčice, ostajemo ovčice, eto i mene u stadu nema šta. Samo sam ja ona crna šta se u plavo farba. Kud svi tud i mali Mujo, oš vamo oš tamo, ma bitno da je muving. Odabrala sam ne brigat, jer težak je to i naporan posao a slabo plaćen.
Eto tebe, pa brini ako ti se da, evo ti i moje brige, nosi, dam ti još i za pijaču.

Jedno sam vrijeme zakone shvaćala ozbiljno, a sad ono što nedužna čujem na kavi, ja mislim da netko vježba točku za stand up. I skroz je talentiran! Majkemi ja se valjam od smijeha. Da ti do 70e radim? Ma nemaš frke.

Radim od 9 ujutro, dignem se lipo u 5, malo wd 40, nauljim si kukove, naštelam zglobove, naoštrim štap, putem ubacujem zubalo i stižem..oko 2 jer mi 4 busa prošla pred nosom a evo me i puž prestiže s live strane…onda fino dok potrefim botun za upalit komp pa dok uopće shvatim gdje sam i zašto, pa me mlađi kolege od 69 godina podsjete, jer oni su se sjetili popit Antisklerin i idemo…minjat pelenu, vražju mater nisam trebala onaj čaj od koromača popit, benti pohlepnu babu, opustila se mislila da je petak. Spremna… a kad ono jebat ga evo 5 popodne valja ić kući. Jesi bila na poslu, jesam. Što se mene tiče ja ti mogu tako radit dok papke ne odapnem, samo ako će se netko sjetit skupit me do pogrebnog. Jedino me brine čovik šta recimo u Lidla radi…a ništa zvat ćeš doktora da ti otvori bolovanje jer si u redu na kasi pa da godišnji ne trošiš bez veze. A turisti šta dođu pa uzmu taksi mislit će da je atrakcija – šole ti dinosaur. Bacit će HTZ neku spiku “Vožnja kroz Jurassic Park” a ono voze se običnom cestom uz butige.

Pusti sad penziju. (ono ko da te stvarno čeka)

Moje rođenje ravno je čudu, i ja svoj život obožavam. Neovisno što mi u njega guraju, ima mjesta za svih i sve. Samo trpaj. Nek se živi! Neće ti se ponovit znaš, đaba reinkarnacija, pa da se ne bi ko komad tikvice pojavila u drugoj turi. Šta je sigurno, sigurno je; imaš sad. Zagrli ga. Guci gu.
Nedavno mi je kolegica rekla da živim u nestvarnoj zemlji čudesa i fantazija, tolko sam se šokirala da sam zamalo pala sa svog jednoroga.

Tko ima nešto za reć o mom životu neka digne ruku. E a sad si je lipo stavi preko usta. Ma bjavo bjavo.

Treba pustit sebe malo na miru. Ne trebaš svaki dan ganjat velike pobjede, možeš nekad i falit, i popušit i sve krivo napravit, čovik si. Nisi smartphone. Fala budi Bogu jer taj drek glup ko stup.
Smartphone moje dupe. Trebali su ga nazvati justphone. Skrenuli s teme. (nije nam prvi put).

Stres i ja više puta smo pokušali prekinuti na fino. Lipo sam mu rekla da nije moj tip i da to između nas ne vodi nigdje i nema budućnosti al on se uporno vraća i spava mi na kauču. Otišla sam na policiju i tražila zabranu prilaska u radijusu od 500 m.

Stvarno nemoj život shvaćati tako ozbiljno, mislim jel poznaješ nekog tko se živ iz njega izvukao? Opusti se, probaj nekad naučiti nešto i iz tuđih grešaka, kolko god prokulica i kelja jeo ipak nećeš živjeti tako dugo da ih baš sve sam napraviš.

Stalno govore život je težak, život je borba, treba se borit…ja stalno čekam da mi neki Kličko izleti iza kantuna i opizdi me šakom. A ja nisan ni sportski tip nit fajter, eto ti predajem borbu odo ja ko luzer zadnji lipo natrag uživat u moj svemir u kojem je život poklon koji ne odbijaš nego uživaš u njemu svaki dan. Boli me đon jel ponediljak ili petak – dan je dan! Jesan otvorila danas oči, jesan – to miki! Eto ti moja pobjeda, nit orala ni kopala a sretna ko Nova godina. Ne triba ti dobit bolest da bi cijenio zdravlje nit izgubit sve pare da bi počeo štedit.

Da skratim priču (da, ja to mogu!), zaljubi se u sebe, prestani se tlačit, ponašaj se prirodno a ne prihvatljivo, reci što misliš ali onako kako bi to ljubav rekla. Tek kad uvidiš pravu cijenu sebe, prestat ćeš ljudima davati popuste.

A ako i dalje čekaš onu jednu osobu koja će te spasiti i zauvijek ti promjeniti život, pogledaj u ogledalo.

Sva sam pametna danas, majčice mila, odo popit rakijicu valja i to proslavit! Živili.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s